Primena sistema linearnih jednačina

 Uradimo prvo jedan primer sa kvadratom binoma i, ko prepozna, razlikom kvadrata, iz redovne zbirke jer možete naići i na takve sisteme koji nisu teški za rešavanje ali je kod njih problem što prvo treba da se dovedu do sređenog oblika.

strana 110. zadatak 3. r)

Sada kad smo doveli sistem do sređenog oblika, pristupamo rešavanju metodom suprotnih koeficijenata jer je u ovom slučaju pogodnija pošto nemamo ni u jednoj jednačini promenljivu kod koje je koeficijent 1. Odlučili smo se da pravimo suprotne koeficijente uz x. Kako je NZS(12, 2) = 12, od 2 u drugoj jednačini pravimo -12 množenjem sa -6. Mogli smo da biramo da pravimo suprotne koeficijente i uz y tako što bismo tražili NZS (6, 3) = 6 ili čak da primetimo da su u prvoj jednačini svi koeficijenti parni pa da smo čitavu jednačinu delili sa 2, dobili bismo u toj prvoj uz y trojku pa bi bilo to možda najjednostavnije. Mi smo izabrali x i nastavljamo tako da radimo:

Nastavljamo sa zadacima iz zbirke za završni odakle vežbamo primenu sistema: sastavljanje sistema na osnovu zadatog problema i njegovo rešavanje. Radimo to na zadacima: 231, 233, 346, 347, 369-372, 374-376. 

Neke ćemo zajednički sad uraditi, pokušajte ostale sami a nastavićemo naredni put.

U ovom sledećem smo se odlučili da ćemo da započnemo rešavanje kao da je sistem ali smo ga usput i "batalili" jer smo shvatili da posle i ne mora da se piše tako, navikli smo da rešavamo ovakve zadatke. Postupak je skroz u redu i korektan. Voditi samo računa pažljivo o podacima i kako ih koristimo i kombinujemo.

Za naredni smo samo dali uputstvo za rešavanje pa taj i ostale pokušajte sami.

Nastavak, drugi dan vežbanja:

Ostali su još zadaci: 370, 371, 372, 374, 375, 376. Pokušajte da ih uradite sami.